Išao sam viditi Floričića
Išao sam u Rijeku pogledati izložbu od Floričića. I ono… Riknuo sam. Išli smo ja i Mateja. Prvo smo se malo gubili po centru Rijeke dok smo našli muzej suvremenih ali kad smo došli tamo. Znači, svima koji su prošli tamo imali su istu pomisao. Ali garant svi.
Prođeš prvo onaj božićni motiv i noge pa dolaziš do ogromne prostorije u kojoj su samo dvije projekcije od cijele serije, i to svaka na svom kraju. Ludi Floričić. Brblja. I gledaš to, i kažem ti, samo jedna pomisao. Svima. I to:
Koja legenda od tipa!
Ideš dalje, ona snimka sa Biennala, i ono kad brije gol po prašumi. To prije nisam vidio. Ta mi je skoro najbolja. Ima još kasnije par stvari, treba to sve ić vidit dok traje. Fali mi jedino kad lupa nevidljivog psa sa wc školjke i ono kad pada u bazen. Ali funkcionira stvar i bez toga.
Ubio je tip. Ubio. Rekla je Mateja da joj je ful drago da smo išli. Slažem se sa njom.