željezo na nebu

mala zrnca ako dobro gledaš
mimo vjetra
niz zrake sunca
po koja ptica
kako to već bude
ako je sreće
legni na travu
i pusti kra­ljež­nicu da se slegne
gra­dovi su iznad tebe
i ispod naravno
ali nisi sigu­ran u to
pa šutiš
a ne šutiš rado
pa pišeš
samo da me nikad nitko
ne nazove pjesnikom
misliš
jer oni često griješe
ali ajde
ljudi su
i žive u gradovima
pa neke i griješe
barem ne truju djecu
ali ni u to nisi siguran
pa šutiš
ne želiš da te ljudi mrze
nitko ne želi da ga ljudi mrze
osim možda…
opet ti pjesnici
većina kao da baš to želi
kao da rade na tome
i onda to uvezu
i hvale se
ooo, daaa, ja sam pjesnik
i ja ovo i ono
a vi svi ostali ne…
i baš me briga
moje su misli duboke
a vaše su plitke
i ja patim a vi ne
kmee, kmee, kmee…