Dugo nisam

Dugo nisam
pogle­dao šake

iskreno – gle­dao sam
okolo
dje­vojke i žene

gle­dao sam i slike i
skulpture
čitao pasose knjiga
tra­žio sam Kantovo uzvišeno,
tra­žio sam Kantovo lijepo

danas sam ih pogledao
i osje­tio godine

…

u tom stanu obi­tava Smrt

čujem je kako noću
između plača i krika
puc­keta prstima

njen se dah zavukao
pod žbuku