Ame

Projekt Ame vizu­alno su obi­lje­žili mali šareni pla­kati pre­poz­nat­lji­vog “han­d­made” stila Olega Morovića. Svaki seg­ment pla­kata ručno je iscr­tan raz­nim teh­ni­kama. Tako obli­ko­vane pla­kate karak­te­ri­zira raz­no­li­kost motiva koji se na njima pojav­ljuju, kao i raz­li­čiti uni­katni sti­lovi let­te­ringa koji su posebno izra­đeni upravo za Ame. Uz to, svaki je pla­kat obi­lje­žen dru­gom bojom, kao što je svaka Ame večer posve­ćena nekom dru­gom umjet­niku i glaz­be­nom žanru. Možemo stoga reći kako raz­no­li­kost motiva i teh­nika Ame pla­kata reflek­tira hete­ro­genu pri­rodu samog projekta.

Ame plakati

Plakati za 5. i 6. Ame

Porast zani­ma­nja za doga­đa­jem prate veći for­mat pla­kata, te čišći, jas­niji likovni izri­čaj. Iako ih odli­kuje spe­ci­fi­čan i pre­poz­nat­ljiv stil, kro­no­lo­škim pre­gle­dom cijele kolek­cije pri­mje­ću­jemo razvoj ka zre­li­jim, kom­plek­s­ni­jim i eks­pre­siv­ni­jim vizu­alima. Također možemo pri­mi­je­titi pro­mi­jene u teh­ni­kama tiska – iz digi­tal­nog u sito tisak. Sa novih teh­no­lo­gija digi­tal­nog tiska, autor se pre­ba­cuje na tra­di­ci­onalne metode, koje ga vode u dub­lje istra­ži­va­nje i upoz­na­va­nje raz­nih aspekta gra­fič­kog dizajna. Kao što sam kaže:

“Unatoč moguć­nos­tima digi­tal­nih teh­no­lo­gija moramo i dalje eks­pe­ri­men­ti­rati sa alter­na­tiv­nim i zas­ta­ri­je­lim pris­tu­pima gra­fič­kom dizajnu, koji je zbog istih do nedavno bio rezul­tat dugih i puno kom­pli­ci­ra­ni­jih postupaka.”

Proces tiska plakata

Plakat za 7. Ame

Autorovo istra­ži­va­nje crtač­kih i tiskar­skih teh­nika pove­zano je sa eks­pe­ri­men­tal­nim aspek­tom samog Ame pro­jekta koji spaja likovnu umjet­nost i glazbu, rezul­ti­ra­jući neuobi­ča­je­nim i izu­zetno kva­li­tet­nim tipom zabave gdje se ne konven­ci­onalno i tra­di­ci­onalno obje­di­njuju. Tako i zad­nji pla­kat koji je izra­đen za 6. Ame event kom­bi­nira svoj izra­zito suvre­meni pris­tup tipo­gra­fiji sa ele­men­tima nos­tal­gije.¹

Autorov rad odiše pos­t­mo­der­nis­tič­kim, eklek­tič­kim duhom, koji kao da “ne mari ni za što”. Željom za eks­pe­ri­men­tom autor pro­pi­tuje opće­pri­hva­ćene estet­ske norme i kri­ti­zira zasi­će­nost vizu­alne istosti koja se danas pojavljuje.

Pečat i letak

1. Suvremen pris­tup tipo­gra­fiji odnosi se na ideju kako su slovni zna­kovi likovni ele­menti po sebi, te ih kao takve valja isko­ris­titi u grad­nji vizu­ala bazi­rući se na kali­gra­fiji (+ let­te­ringu) i pri­la­godbu tipo­graf­skih pisama. Morović tek­stu pris­tupa na spe­ci­fi­čan način: ispi­suje ga kis­tom i/ili flo­mas­te­rom osla­nja­jući se na gra­fite i “škra­bo­tine” u toale­tima, odnosno na škol­skim klu­pama i u biljež­ni­cama; ispi­suje ga pisa­ćom maši­nom u slu­čaju “dosad­nog” infor­ma­tiv­nog tek­sta. Nostalgičnom tonu na taj način dopri­nosi ne samo sta­rom foto­gra­fi­jom, već i likov­nošću tek­sta – teh­nika ispi­si­va­nja tjera nas da imi­ti­ramo poteze tim ala­tima, poteze (i kret­nje i pri­ti­sak) koji su nam se kroz mla­dost “ure­zali” u mišićnu memo­riju. —op. admin. ↩

ame, Cvajner, Ivo lajka, Oleg Morović, Pula